Odbranjena je titula prvaka Islanda, reklo bi se bez većih problema. Bilo je malih štucavica u samom finišu kampanje, ali sve je na kraju uspešno odradjeno.
U kupu Islanda doguralo se samo do polufinala, tu nas je Keflavik uprkos totalnoj dominaciji ipak rezultatski okrenuo, ali ne treba previše žaliti za tim trofejem. Više je pitanje prestiža.
U Superkupu smo baš taj Keflavik odvalili sa petardom.
Kao i u polufinalu Liga Kupa. Još jedan trofej u tom takmičenju.
U Ligi Šampiona smo naleteli na preveliki zalogaj već u prvoj fazi kvalifikacija, protivnik je bio veliki Seltik, ali nismo popili fudbalsko šamaranje.
Posle toga usledilo je takmičenje u privilegovanom kosturu kvalifikacija za Ligu Evrope. I bili smo veoma blizu grupne faze i mog ličnog cilja za ovo vodjenje HK-a, ali nažalost u poslednjoj kvalifikacionoj fazi isprečio se u ovom trenutku suviše jaki Rozenborg. Ostaje upisano u fudbalske almanahe da smo oborili rekord LE za najveću pobedu, prestigavši rekord Ajaksa iz 1983. godine. Savladali smo gibraltarsku Evropu sa čak 15-0!
Što se tiče ekipe, Jan Ferdinand je postao apsolutna legenda kluba. Čovek je na 42 utakmice postigao isto toliko golova, svaki dodatni komentar je suvišan.
Pogledom na transfere, jasno vidimo da moja uprava i dalje nije rešila da odreši kesu za neko ljudsko pojačanje, tako da ono što mi dovedu od slobodnih agenata ili na pozajmicu i dalje čini roster mog tima.
I za kraj, pogled na moj menadžerski profil. Ova sezona je bila veoma blizu da se postigne cilj i plasman u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Nadam se da će sledeća biti ta, pa da mogu mirne duše tražiti neki novi angažman. Belgijski Ostende je pokušao da me privoli svome jatu na kraju sezone, ali sam odbio pregovore.
Нема коментара:
Постави коментар