Svetski putnik
Svetski putnik započinje svoju odiseju u maloj državi Belize u Centralnoj Americi.
Bez ikakvog predznanja o ligi, klubu, preuzeo sam ekipu čisto da bih imao neki malo egzotičniji početak. I veću egzotiku od ovoga nisam mogao da dobijem.
Freedom Fighters je jedina amaterska ekipa u najvišem rangu, Caribbean Motors Cup, samim tim jedina ekipa koja ne može da nastupi u kontinentalnom CONCACAF takmičenju iako izbori to osvajanjem takmičenja.
Sam sistem takmičenja je sulud, 8 ekipa učestvuje u četvorokružnom formatu svako sa svakim, gde prve četiri ekipe na kraju te etape učestvuju u Plejofu za titulu.
Real Verdes FC je najjači tim u takmičenju, što se vidi po šansama za osvajanje.
Meni je dodeljen cilj da se obezbedi pozicija u kojoj se ne bi strahovalo od ispadanja iz lige.
Što se tiče samog stila igre, ne dovodim osoblje, igrače, ništa.. Za sve se brinu ljudi u klubu, a ja radim sa onim što mi pruže. Nekako mi je to logično kad se čovek nadje u ovakvoj zabiti na kugli zemaljskoj, a doprinosi donekle realnosti i težini.
Što se mene tiče, Sunday League igrač bez ijedne diplome na kontu. I uz veliku nadu da se ovde neću dugo zadržati..
Season 01
Prva četvrtina sezone je počela dosta dobro, samo jedan poraz uz čak 4 pobede, savladan je i famozni Real Verdes i visoka pozicija na samom početku takmičenja.
Mada se već po rezultatima videlo da sledi krizni period..
Mnogo lošija 2/4 sezone, porazi su se samo redjali, pa se plejof pozicija drastično ugrozila, ali s obzirom na očekivanja uprave, kao i realne mogućnosti ekipe ovo nije delovalo previše uzbudjujuće.
Dve pobede u finišu perioda su sugerisale nešto bolje dane.
U trećem delu regularnog takmičenja, već se polako iskristalisao najveći konkurent za plejof mesto, u pitanju je ekipa Bandits. Za sada sa njima imam dosta pozitivan skor, a još jedan veliki bod je uzet u duelu sa Real Verdersom.
Ceo ovaj deo sezone može se podvesti pod toplo-hladno.
Finiš sezone i prava drama, krenulo se udarnički, 3 pobede uz poraz od ipak nadmoćne ekipe Verdesa i sve se činilo da će plejof biti glat obezbedjen.
Medjutim, tri plejof lopte na domaćem terenu nisu krunisane nekom pobedom koja bi obezbedila plasman. Srećom, Banditi su isto ušli u očajnu seriju i kroz iglene uši moja ekipa je obezbedila plasman u Plejof za Šampiona.
 | |||||||
| Regularni deo sezone |
U plejofu totalno ludilo, žreb me je ukrstio sa najjačom ekipom takmičenja, a utakmica je imala sve elemente razbijanja ekrana.
Poveo sam u 27. minutu preko mog najboljeg napadača, Jones-a, dočekao je nespretni odbitak protivničkog golmana i lagano ga sproveo u mrežu. Ostatak utakmice je protekao u ping-pong borbi, ali bez preteranih prilika na obe strane.
I taman kad se očekivalo veliko iznenadjenje, sudija je pustio da se igra duže od predvidjenih 3 minuta nadoknade, što je iskoristio Verdes i u 95. minutu posle kornera izjednačio rezultat.
Moja ekipa je uspela da sačuva mentalnu stabilnost, izgura nekako kroz produžetke do penala, a tu je imala više sreće i priredila najveće iznenadjenje, pa možda i u istoriji lige.
Finale je donelo okršaj sa ekipom Altitude Assasins, koji su sa treće pozicije u regularnom delu dogurali do finala takmičenja. Sa njima sam imao dosta pozitivan skor, 3-0-1, što obično u Football Manager igri može da znači sve osim sigurne pobede. Ovaj put se to nije obistinilo.
Desila se najbolja partija moje ekipe, možda više najbolja egzekucija mojih igrača, svaka iole pristojna šansa je iskorišćena, protivnička ekipa dobrano osramoćena, a moj golman Innis nije dozvolio ni počasni pogodak renomiranom protivniku, praveći maestralne bravure u samom finišu utakmice.
Šampion je Freedom Fighters!
Нема коментара:
Постави коментар