Svetski putnik
Posle prethodne uspešne sezone sa ekipom Freedom Fighters, došlo je do malog raskola sa upravom kluba. Odbili su svaku sugestiju za izlazak iz amaterskih voda i dalji fudbalski napredak, tako da je rastanak bio neminovan. Otvorila se mogućnost da udjem u državne prostorije, što sam oberučke prihvatio.
Imao sam neki utisak, što se u početku pokrepilo i neadekvatnim rezultatima u prijateljskim utakmicama, da mi je ekipa znatno slabija od prethodnih amatera. Tako da sam iskoristio još jednu lepu mogućnost i pokupio sve što sam znao da valja. Suma sumarum, unapredjena prošlogodišnja ekipa u novim dresovima.
 |
| Klikni za uvećano |
Verdes je i dalje bio najveći rival, a po kvalitetu se istakla ekipa Juventusa, koja je prethodnu sezonu provela u drugoj ligi Belizea.
To se videlo i u medjusobnim duelima, čak dva poraza od Juventusa i to oba na domaćem terenu i skor 2-0-2. Protiv Verdesa je skor bio ipak pozitivniji 2-1-1.
Za razliku od prošle sezone, ovde je još nekih desetak kola pre kraja obezbedjen plasman u plejof za šampionsku titulu, tako da je moglo lagano da se priprema ekipa i kalkulišu eventualni protivnici.
U plejofu za šampionsku titulu udarilo se na prošlogodišnje finaliste, ekipu Altitude. Možda nisu imali isti klub naspram sebe, ali jesu istog trenera, što im je sigurno davalo motiva da pokažu zube i naprave iznenadjenje.
Zube su stvarno i pokazali, veoma srećno sam poveo iz penala, nedugo zatim Altitude je uspeo da izjednači, a onda je usledila opšta drama. Nisu stvarali mnogo šansi, ali svaka stvorena je bila već vidjena u golu.
Moji momci su strpljivo čekali svoju priliku i došli opet do vodjstva u 70. minutu preko Thomasa Halla, mog sad redovnog Shadow Strikera. Klasična lopta u prazno i loša intervencija protivničke odbrane.
Altitude je nastavio da stiska i drži loptu, neizvesnost je opet rasla, ali gol u finišu utakmice je ubio svaku njihovu nadu i napad na titulu je mogao da usledi.
U drugom polufinalnom meču, Juventus je iznenadio Verdes i na njihovom terenu ostvario sigurnu pobedu od 2-0.
Na papiru bi se reklo da je finale kakvo se samo poželeti može, najdominantnija ekipa prvenstva protiv prošlogodišnjeg drugoligaša. Karnevalska fešta je samo čekala da se odsvira kraj utakmice.
Za razliku od prošle sezone, ovde je još nekih desetak kola pre kraja obezbedjen plasman u plejof za šampionsku titulu, tako da je moglo lagano da se priprema ekipa i kalkulišu eventualni protivnici.
 |
| Tabela regularnog dela sezone |
Zube su stvarno i pokazali, veoma srećno sam poveo iz penala, nedugo zatim Altitude je uspeo da izjednači, a onda je usledila opšta drama. Nisu stvarali mnogo šansi, ali svaka stvorena je bila već vidjena u golu.
Moji momci su strpljivo čekali svoju priliku i došli opet do vodjstva u 70. minutu preko Thomasa Halla, mog sad redovnog Shadow Strikera. Klasična lopta u prazno i loša intervencija protivničke odbrane.
Altitude je nastavio da stiska i drži loptu, neizvesnost je opet rasla, ali gol u finišu utakmice je ubio svaku njihovu nadu i napad na titulu je mogao da usledi.
U drugom polufinalnom meču, Juventus je iznenadio Verdes i na njihovom terenu ostvario sigurnu pobedu od 2-0.
Ipak, nešto se tu pitao i Juventus.
Navijači još nisu stekli utisak da je utakmica pošteno počela, a Juventus je u 13. minutu već došao do vodjstva. I za razliku od nekih ranijih utakmica, svesno povukao ručnu kočnicu.
Moja ekipa je provela 90 minuta razbijajući taj sef što su crno-beli postavili ispred svog gola, ali dekocentracija u završnici je preovladavala kod svih iole ozbiljnih akcija.
Sve u napad! - Povik koji je usledio u finišu utakmice i erupcija oduševljenja koje je zatim usledilo.
Thomas Hall je uspeo posle jednog odbitka da se dočepa lopte, izdrži duel sa odbrambenim igračima i plasira pored golmana. Opšte slavlje pored terena i velika neozbiljnost cele ekipe i stručnog štaba.
Umesto da smo se koncentrisali na ono što sledi i sačuvali radovanje za kraj utakmice, Juventus je povukao jedan dug napad i završio ga šampionskim pogotkom. U 93. minutu utakmice..
Još uvek nisam siguran da li ću i sledeće godine ostati na klupi Defence Force-a, ali će ovo finale zauvek ostati kao jedna mrlja u karijeri.
Haiti
Tokom traženja novog kluba iskočila je mogućnost za preuzimanje ove simpatične ostrvske zemlje, što sam doživeo kao jednu realnu mogućnost za budženje moje reputacije i lakše napredovanje u karijeri.
Dobio sam zadatak da se što bolje pokažem u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022. godine koje se održava u Kataru.
Kvalifikacije se odvijaju u više grupnih faza i bukvalno se pravi filter do same završnice i plasmana na Svetsko prvenstvo.
U prvoj rundi namerio sam se na ostrva, Saint Lucia i US Virgin Islands. Na papiru veoma laki protivnici, ali se sveta Lusija pokazala kao izuzetno tvrd orah i samo na bolje gol-trpanje u duelu sa Devičanskim ostrvima uspeo sam da prodjem dalje.
Nakon toga usledio je plejof meč protiv renomiranog rivala, reprezentacije Trinidad i Tobaga.
U prvom meču u Port o Prensu (Prinčeva luka, gl. grad) ekipa T&T nam je jasno pokazala da u ovom dvomeču nemamo šta da tražimo. Bilo je 1-0 za njih, a moglo je da bude bar 5 ili 6-0.
U revanš smo otišli poprilično bezdušno, Trinidad i Tobago je to lako kažnjavao i stigao do sigurne prednosti od 3-1 na poluvremenu uz igrača više.
U drugom poluvremenu na buku i dreku smo stigli do još jednog gola, nekoliko puta pogadjali okvir istog, ali osim pristojnog poraza ništa drugo nismo mogli da uradimo.
Posle žreba za Gold kup, mislim da se neću dugo zadržati na ovoj poziciji.
Нема коментара:
Постави коментар