Svetski putnik
Tri godine sreće, tri godine patnje. Bolje se ne može opisati iskustvo iz Nikaragve
Beg iz Belizea bio je neizbežan zbog loše odradjenog sistema takmičenja, igranje u kontinentalnim takmičenjima bilo je bukvalno odredjeno za zelenim stolom, tako da se potražio novi izazov.
Izbor je pao na Nikaragvu, slobodne pozicije u Real Esteliju i Cinandegi. Prvi su me glat odbili, a drugi nisu zažalili, bar što se njihovih navijača tiče..
Tri dana nakon preuzimanja Cinandege, klub prodaje svoju omladinsku školu!!?
Zaradio je tridesetak hiljada evra tom radikalnom odlukom i ubio svaki potencijalni kapital koji je klub mogao da stekne iz svojih redova. No, da zanemarimo sada takve "sitnice"..
Ono što smo imali kao predznanje o takmičenju u Nikaragvi, jeste da dva tima idu u CONCACAF Ligu iz koje je moguće u istoj sezoni obezbediti plasman u kontinentalnu Ligu Šampiona. Nije loše u poredjenju sa prethodnim iskustvom..
Sezona 2022/23
Možda deluje kao plod sreće, ali u pitanju je čista glupost takmičenja. Sezona počinje neka 4 meseca pre početka ligaškog dela, najviše zbog kontinentalnih takmičenja.
Tako da su četiri meseca trajale pripreme za početak sezone. Nešto što drugi klubovi verovatno nisu radili.
Stoga totalno uništavanje i brzopotezno uspostavljanje kaznene ekspedicije.
Samo par štucavica i sigurna prva pozicija.
...
I naravno čuveni plejof za šampionat.
Ovde je malo drugačiji, igraju se dvomeč utakmice, pa je možda malo lakše proći dalje.. Možda..
Prolazak u finale garantuje kontinentalno takmičenje, ali u prvoj sezonu prva rampa ka toj želji.
Tolko o tome, 38 utakmica otišlo u nepovrat. Idemo dalje..
Sezona 2023/24
Ista slika kao prošle sezone, ubedljiva igra tokom celog ligaškog dela takmičenja.
Ocotal je platio ceh za uspeh iz plejof dvomeča, doživeo je najteži poraz u istoriji kluba, a rodilo se i rivalstvo sa njihovim menadžerom Džejsonom Kaskom, bivšim fudbalerom Real Estelija.
Nisam se dotakao nekih jačih klubova iz Nikaragve, Real Esteli je jedan od njih i najuspešniji u poslednjih par decenija.
Ipak, neprikosnovena je ekipa Dirijangena, 28 titula imaju crno-beli iz Dirijambe.
U polufinalu smo naleteli na ekipu Univerziteta UNAM, daleko ozbiljnije smo shvatili to od prošle sezone, prva utakmica je to jasno pokazala.
U revanšu je ipak došlo do blagog opuštanja, smatrali smo da je prednost dovoljna i to nam se srećom nije osvetilo. Obezbedili smo plasman u finale.
U finalu za protivnika imali smo renomirani Real Esteli, ali dvomeč je bio sve osim neizvesnog. Rezultatski su se još i pristojno prezentovali, ali na terenu je bila čista igra mačke i miša.
Prva titula u Nikaragvi i ispunjen san o plasmanu u kontinentalno takmičenje. Karijera najzad dobija na konkretnosti!
Sezona 2024/25
Ushićenju nikad kraja, saznali smo da po koeficijentu preskačemo prvo kolo CONCACAF Lige, a u drugom smo dobili Alijancu iz El Salvadora. Može se reći i prvi pravi velikan na koga sam naleteo, pošto u svojim vitrinama imaju kontinentalnu Ligu Šampiona, ali po starom formatu iz 1967.godine.
Dvomeč je otvoren kako se poželeti može, sjajna igra i pobeda sa dva gola razlike. Moglo je biti mnogo ubedljivije, ali s obzirom na tremu bilo je izvanredno.
Otkrili smo da je za plasman u Ligu Šampiona dovoljno da se prodje Alijanca i u narodnoj rundi ne bude vreća za udaranje. Šest najboljih timova iz CONCACAF Lige ide u kvalitetnije takmičenje.
I dok se smišljala neka čvrsta taktika za revanš, na vrata kancelarije zakucao je Kabralzinjo, jedno od retkih inostranih pojačanja, žila kucavica veznog reda. Naime, počela je da mu smeta loša finansijska situacija u kojoj se klub nalazi.
Meni to zvučalo pomalo smešno, blizu smo plasmana u Ligu Šampiona, biće para jel'te, ali njemu to ni izbliza nije krivilo usne u pozitivnom smeru.
Rekao sam da mu stvarno ne mogu pomoći, za rešenje tih problema moramo sačekati adekvatne odluke uprave. -Ta rečenica kao da ga je razbesnela, optužio je upravu da je i kriva što smo u ovoj situaciji i ljutito napustio kancelariju.
Sutradan, totalni potop na treningu, priča se prenela, a gostovanje Alijanci svega dan posle.
I kako obično biva, još jedan potop, samo ovoga puta rezultatski..
Probao sam na sve načine da napustim klub, ali odgovarajućih ponuda nije bilo. Moje nudjenje se protezalo duž cele sezone, ali nijedan klub od onih u ponudi nije bio rešen da me uzme za trenera.
U ligi opet pesma stara, ekipa se posle pauze od nekih 2 meseca mentalno oporavila, nastavili smo da gazimo sve redom i nadao sam se da ću makar još jednom titulom da se oprostim od kluba ili možda opet okušam u CONCACAF Ligi? Sada mi je i to izgledalo prihvatljivo.
Prvo mesto je obezbedjeno još ubedljivije nego prošle godine, mnogi rekordi su postavljeni i čekalo se samo novo krunisanje starog šampiona. U plejofu idemo prvo na Valter Feretija.
Prikazali su se u svetlu dostojnom plejofa za titulu, ali po četiri gola u oba susreta u njihovoj mreži jasno su pokazala ko je kvalitetniji tim. Sledi ponovni finalni dvomeč sa Real Estelijem.
Očekivao se još lakši posao nego u polufinalu, Real je postao baš redovna mušterija u domaćem prvenstvu, u četiri utakmice postigli su samo jedan gol, a primili 19 (7-1, 4-0, 4-0, 4-0).
Prvi meč je doneo neverovatnih 0-0. Neverovatnih pošto je delovalo kao da će primiti više od 7 golova, ali pola tuceta šuteva u okvir gola, neverovatne intervencije golmana i par poništenih čudnim sudijskim odlukama ostavili su odluku o šampionu za naš domaći teren. Fešta je svakako bila spremna, zec spreman za ražanj.
Haos, potop, neverica! Već u 12.minutu susreta moja ekipa je napravila neverovatnih 20 prekršaja, nijedna čestita prilika nije stvorena u prvih 45.minuta. Da stvar bude još gora, napadač Real Estelija je iskoristio nepromišljenost moje odbrane i doveo svoju ekipu u vodjstvo.
Na poluvremenu su letele cigle od svlačionice, gol zaostatka nije nešto što je nemoguće nadoknaditi, a činilo se da motiva za tako nešto ipak i ima.
Ipak, čvrst blok protivnika doneo je novi vid nervoze, a iz te nervoze jedna rutinska dubinska lopta rezultirala je penalom za Real. Penal kojim su overili novu titulu, a naše navijače, igrače, pa i mene samog ostavili bez glasa u neverici.
Po završetku sezone, novinari su insistirali na priči oko mog odlaska, priča koju sam izbegavao da nastavljam sve dok nije došao poziv od uprave da obavimo novi razgovor.
Tema je bila da nisu zadovoljni situacijom oko finansija u klubu. Kroz glavu su mi odmah proletele rečenice Kabralzinja sa početka sezone, otvorio sam vrata kancelarije predsednika i samo kratko saopštio: "Odlazim".
I za kraj ove odiseje, hteo bih istaći par igrača Cinandege koji su obeležili moj boravak u klubu, a verujem da sam i ja njihovu karijeru.
Duver Kvinjones - dete Cinandege i moja prva udarna igla. Špic koji je najbolje razumeo kako se svaki šablon sa table završava, tri najbolje sezone u karijeri je odigrao pod mojom palicom. Kada je čuo da sam podneo ostavku, odmah je zatražio transfer iz kluba.
Manuel Ortega - Momak koji je došao u isto vreme kada i ja u klub, kako bih ga nazivao, moja po rodjenju izgubljena leva ruka. Leteo je po levoj strani terena, asistirao Duveru ili sam završavao akcije. Svaka sezona mu je bila bolja od one prethodne.
Žairo Olivares - Jedan od retkih koji je bio tu za osvajanje prethodne titule Nikaragve, čovek koga smo zvali Švajcarskim nožem. Gde god da je trebalo, šta god da je trebalo. Nije postavljao dodatna pitanja, izlazio je na teren, davao golove, asistirao, ali i poprilično dobro tukao.
Isak Sevilja - I za kraj još jedan od starosedelaca u ekipi, Isak je možda i najzahvalniji igrač koga sam imao. Bio je u rotaciji pre mog dolaska, kod mene se ustalio prvo na levom beku, a kasnije kao komadant srca odbrane. Pravi pobednik!
Нема коментара:
Постави коментар